IVF TRI OSOBE – ZAMENA MITOHONDRIJA

U naučnim krugovima pojavila se vrlo uzbudljiva vest o prvim bebama rođenim uz pomoć mitohondrijalne supstitucione terapije (eng. mitochondrial replacement therapy-MRT). Ova reproduktivna tehnika, poznata i kao terapija zamene mitohondrija, je procedura koja može biti vrlo korisna. Ipak, zbog specifičnosti samog procesa odobrena je u samo nekoliko zemalja.

Mitohondrije

Pre svega, šta su mitohondrije? Mitohondrije su organele (delovi ćelije) koje se često nazivaju elektranama ćelije. One imaju važan zadatak – da hranljive materije koje unosimo u organizam putem hrane pretvore u energiju. Energiju ćelija potom koristi kao gorivo za obavljanje svojih funkcija. Ali, njihova uloga nije ograničena samo na proizvodnju energije. One sprovode širok spektar radnji o kojima se mnogo manje zna, od skladištenja kalcijuma do stvaranja toplote. Mitohondrije su izuzetno važne za svakodnevne funkcije naših ćelija.  Mitohondrije su jedine organele, pored jedra, koje sadrže malu količinu svoje sopstvene DNK, takozvana mitohondrijalna DNK (mtDNK).

Kao što znamo, tokom oplođenja, polovina genetske osnove se nasleđuje od oca, dok druga polovina potiče od majke. Međutim, dete uvek dobija mitohondrijalnu DNK, tu malu količinu DNK (37 gena), samo od svoje majke. Očeve mitohondrije smeštene su na vratu spermatozoida koji ne učestvuje u samom procesu fertilizacije jajne ćelije. Zbog toga se mtDNK pokazala veoma korisnom za praćenje genetskih linija.

Mutacija mitohondrijalne DNK (mtDNK)

            Mutacije ove mitohondrijalne DNK (mtDNK) koja se nasleđuje od majke često pogađaju vitalne organe, kao što su srce, mozak i mišići. Mogu izazvati fatalne ili ozbiljno oslabljujuće sindrome kod dece. Ozbiljnost bolesti zavisi od specifične mutacije gena. Mitohondrijalna supstituciona terapija (MRT) ima za cilj da spreči nasleđivanje ozbiljnih zdravstvenih stanja uzrokovanih upravo ovim mutacijama mitohondrija. U Velikoj Britaniji legalizovana je 2015. godine. Ova vrsta reproduktivne tehnike zapravo zaobilazi prenošenje naslednih bolesti sa majke na potomstvo tako što zamenjuje majčinsku mtDNK iz jajne ćelije donorskom mtDNK. Pored Velike Britanije i Australije, koja je postala druga zemlja koja je odobrila MRT, tehnika mitohondrijalnog transfera je sprovedena i u drugim zemljama gde njena upotreba još uvek nije odobrena. Prema studiji objavljenoj 2016. godine u Meksiku, američki lekar je uspešno koristio tehniku MRT u cilju sprečavanja mitohondrijalnih bolesti kod beba. Takođe, u Grčkoj i Ukrajini, u cilju lečenja neplodnosti, rođena su deca uz pomoć tehnike mitohondrijalnog transfera.

In vitro fertilizacija tri osobe

            Postupak, koji se kolokvijalno naziva in vitro fertilizacija tri osobe, uključuje premeštanje nuklearnog genetskog materijala (jedra) iz jajne ćelije majke (mutirane mitohondrije), ili tek oplođenog jednoćelijskog embriona, u jajnu ćeliju ili embrion donora kome je uklonjen nuklearni genetski materijal. Zatim se tako dobijena jajna ćelija oplodi semenom ćelijom oca. Ova pilot studija pruža prve uvide u izvodljivost primene MRT kod pacijenata sa idiopatskom neplodnošću i ponovljenim neuspehom IVFa. Rekonstruisane jajne ćelije su proizvele embrione sposobne za implantaciju, razvoj do termina i proizvodnju zdrave novorođenčadi/dece.

Mogući rizici

            Rizik može nastati tokom postupka kada se mali broj mutiranih mitohondrija prenese u jajnu ćeliju ili embrion donora. Procenat ovih mutiranih mitohondrija je jako zanemarljiv u toku izvođenja procedure, ali u periodu od narednih nekoliko godina njihova količina može znatno da se poveća. Koliki je obim ovog „prenošenja“ i da li veoma niski nivoi mitohondrija koje nose mutacije uzrokuju zdravstvene probleme ili ne – ključna su pitanja na koja treba dati odgovor što pre.

            Bez obzira na uspešnost procedure, mnoga pitanja ostaju otvorena. Od najvećeg je značaja dobiti odgovor koliko su zapravo ove procedure uspešne, jer se radi o terapiji koja će se pratiti kroz generacije potomstva. Da li postoji rizik da deca kasnije u životu razviju probleme ili, ako je dete ženskog pola, da li je njihovo potomstvo pod rizikom od nasleđivanja bolesti, moraju biti predmet istraživanja nekih budućih studija.

O zameni mitohondrija pričao je prof.dr Aleksandar Ljubić u emisiji 150 minuta na Tv Prva zajedno sa Milicom Krstivojević, embriološkinjom.

Za sve dodatne informacije i zakazivanja pozovite kontakt centar BioCell Hospital bolnice na 011 66 88 000 ili 060 66 88 000 a možete nas kontaktirati i putem kontakt forme klikom na link KONTAKT